Гимназија „Светозар Марковић“

Зашто постоји педагошко-психолошка служба у школи?

Иако по закону имамо 12 области деловања, активности у њима се већином могу сврстати тако да се добије одговор: "да би вама, нашим ученицима, школовање протекло лепше, једноставније, насмејаније, опуштеније". Ту смо да помогнемо се на почетку школовања осећате добродошлим. Те да помогнемо да, када изађете одавде, имате јасну представу шта ћете даље.
Посао нам је да сарађујемо са професорима, родитељима и са ученицима, на све школске теме, али и на оне које се тичу личних проблема и потешкоћа. Задужене смо и за подршку ученицима и професорима који имају идеје, жеље, ентузијазма да од школе направе боље место – како у учионици, тако и ван ње.
Наравно, ништа од овога не можемо без вас – ученика, колега и родитеља. Стога вас позивамо да нам се обратите кад год процените да можемо помоћи.


Љиљана Арађански-Рајков, психолог
Драгана Милошчин, педагог
Тереза Перишић-Гашпар, психолог у настави

Корисни линкови који ће ти помоћи да одабереш своје будуће занимање:

Информативни центар где можеш пронаћи све о факултетима, квотама, школаринама, стипендијама, семинарима, путовањима…

www.infostud.com

Новосадски универзитет (сви факултети у Новом Саду)
www.ns.ac.yu

Београдски универзитет (сви факултети у Београду)
www.bg.ac.yu/univercity

Више школе чији оснивач није Република, а које имају сагласност Министарства за почетак рада и обављање образовне делатности

Унија факултета Југоисточне Европе
www.useens.net

Факултет за менаџмент ФАМ
www.famns.edu.yu

Факултет за информационе технологије
www.fit.edu.yu

Универзитет Браћа Карић
www.uni-bk.ac.yu

Универзитет Сингидунум
www.singidunum.ac.yu

Београдски колеџ рачунарских наука
www.bccs.edu.yu

Виша школа за спортске тренере Београд
www.viskol.edu.yu

Списак свих приватних факултета и виших школа можеш пронаћи и на:
www.mps.sr.gov.yu/code/navigate.php?id=437
www.mps.sr.gov.yu/code/navigate.php?Id=408

Склоности и интересовања


Сигурно желиш да ти посао који ћеш једног дана обављати причињава задовољство или барем да те не чини незадовољним. Један од важних предуслова за то јесте да радиш посао за који показујеш одређена интересовања и склоности.
Склоности и интересовања људи се веома разликују. Некога више интересује рад са машинама и техником, некога рад на отвореном простору, некога стални контакти са људима; неко воли да ради самостално са бројкама и папирима...
Први корак који треба да предузмеш је да себе боље упознаш, заправо да препознаш своја интересовања и склоности. Вероватно и ти имаш одређене жеље где, с ким и чиме би волео или волела да радиш. Можда имаш и неки хоби.
Размисли и напиши на листу папира шта све волиш да радиш и шта ти причињава задовољство. Узми у обзир како омиљене садржаје у школи, тако и оно што највише волиш да радиш у слободно време (на пример: писање, читање, рачунање, сликање, певање, брига о животињама, мануелни (ручни) рад итд.).
• Које предмете и школске активности највише волиш?
• Са ким и како проводиш слободно време?
• Која су твоја три најочигледнија интересовања?
• Можда постоји нешто што можеш сатима да радиш, а да не осетиш да протиче време. Направи списак онога чиме се најрадије бавиш, а да ни после неколико сати не осетиш замор или досаду
Размисли о својим интересовањима и, ако је потребно, питај и своје родитеље, брата или сестру, пријатеље и школске другове шта они мисле о твојим интересовањима и склоностима. Ако ниси сигуран или сигурна, поразговарај и са својим наставницима, психологом или педагогом у школи. На основу свега тога покушај да издвојиш што већу групу занимања за које показујеш склоности и интересовања. Која су то занимања? Запиши их. Када на овај начин издвојиш групу занимања, то је први корак на путу до правог избора!


Способности


Као што се разликују по интересовањима, људи се веома разликују и по способностима. Неко се одлично сналази са бројевима, неко се јасно и прецизно изражава, неко има смисла за технику... Различите способности значајне су за обављање различитих послова.
Ни за кога се не може рећи да је способан за све!
Свако од нас је способан за већи број занимања. Добро, али како знати за шта смо то способни? Како да сагледамо своје способности и да их доведемо у везу са занимањима?
За почетак, размисли о себи. Кад је у питању школа вероватно можеш да закључиш да ти неки предмети иду боље него други, знаш да је у нечему било добрих резултата, а да је у нечему другом било тешкоћа. Размотри и активности којима се бавиш ван школе, своје слободно време. Присети се свега што радиш брзо, лако и тачно.
Размисли о својим способностима. У томе ти могу помоћи нека од ових питања:
• Да ли се јасно изражавам (усмено и писмено)?
• Разумем ли брзо и лако чак и сложеније текстове?
• Умем ли да уочим оно што је битно у градиву?
• Да ли се сналазим са бројевима? Да ли брзо и лако решавам задатке у којима се траже основне рачунске операције?
• Умем ли да уочим односе међу величинама у математици, у физици, хемији...?
• Могу ли лако да замислим и разумем односе у простору – на пример: да се брзо снађем у непознатом граду на основу мапе?
• Волим ли да завирујем у унутрашњост разних апарата? Да ли разумем како они функционишу?
• Да ли вешто рукујем алатима?
• Изводим ли лако ритмичке покрете и вежбе?
• Имам ли смисла за прављење предмета од различитог материјала (картон, текстил, глина, дрво, метал и сл.)
• Умем ли да препознам осећања и жеље других људи? Да ли схватам разлоге људских поступака и односе међу људима?
Покушај да сагледаш своје способности на основу ових и других питања које можеш да смислиш и поставиш себи. Попричај и са родитељима, наставницима и са друштвом из школе. Свима који те добро познају можеш да поставиш питања:
• Шта ми добро иде? Где постижем најбоље резултате?
• Које су моје «слабије» стране?
Ако је потребно, поразговарај и са психологом или педагогом у школи.
Свако има «јаке» и «слабе стране». Кад спознаш своје, то је већ други корак на путу до правог избора.


Особине личности


До сада је било речи о интересовањима и способностима. Шта су особине личности? Шта је то, уопште, личност? И зашто је то важно?
Вероватно познајеш људе који имају сличне особине, који се у неким ситуацијама слично понашају. Да ли познајеш две особе за које можеш рећи да им је понашање у целини исто?
Не постоје две истоветне личности . Личност је јединствен скуп особина који одређује карактеристично и доследно понашање особе. Значи, свако од нас има јединствену, непоновљиву комбинацију особина. Захваљујући њој, понашамо се на карактеристичан, препознатљив начин.
А особине личности ? Ако размислимо о себи и свом понашању, можемо да издвојимо неке особине. Рецимо, причљиви смо или ћутљиви, упорни или лако одустајемо, нагли смо или промишљени... Све су то особине или црте личности. Оне чине да се у сличним ситуацијама понашамо слично – значи, доследно. А ти си управо у том узрасту када се твоја личност још формира, развија. Обликују се особине, стичу се неке нове, понашање постаје доследније...
Различите особине личности важне су за рад у различитим занимањима. За запослене у администрацији (на пример, шалтерски службеници) било би добро да лако успостављају контакте, да су љубазни у опхођењу, стрпљиви, педантни и сл. За медицинске техничаре би било добро да, поред ових особина, поседују и саосећајност, присебност, смиреност...
Размисли о томе које су особине значајне за занимања наставника, фризера, новинара, аутомеханичара, књиговође, хирурга, саобраћајца. Запиши их на листу папира и сачувај за касније.
Размисли о својим особинама. Нека од наредних питања могу ти помоћи у томе.
• Волим ли да планирам и организујем своје активности?
• Да ли упорно и стрпљиво истрајавам у раду без обзира на тешкоће?
• Да ли сам особа која воли стално да буде у покрету?
• Да ли лако успостављам контакт са другим људима и стичем нова познанства?
• Волим ли да организујем активности других људи?
• Имам ли стрпљења за људе? Да ли водим рачуна о осећањима и жељама других?
• Да ли се трудим да помогнем другима, ако могу?
• Да ли углавном могу да се контролишем, реагујем мирно, сталожено?
• Да ли волим да обраћам пажњу на детаље?
• Волим ли да сазнајем нове ствари? Волим ли да разматрам нове идеје?
• Волим ли да учествујем у такмичењима (спорт, школска знања, игре…)?
Претходна питања, као и друга која можеш да смислиш, постави свима који те добро познају – родитељима, брату или сестри, пријатељима и наставницима. Упореди своје виђење себе и како те виде други. Можеш доћи до занимљивих открића! О својим особинама личности можеш да попричаш и са школским психологом.
Многе особине се током живота могу развијати под утицајем активности које обављамо и средине у којој се крећемо. Обликује их и занимање које изаберемо. Пословни секретари и секретарице временом постају боље организовани, трговачки путници убедљивији… И ти можеш донекле развити неке особине које сада не поседујеш. Важно је знати каква си особа сада и чему тежиш – шта је за тебе вредно, који су животни циљеви које желиш да оствариш. Када то сагледаш, готов је други корак на путу до правог избора!


Вредности


Вероватно се твоји пријатељи разликују по томе шта сматрају посебно важним у животу. Неки желе да својим радом постигну нешто ново и значајно, други се надају доброј заради, трећи желе да им живот буде активан, занимљив… Људи се разликују по својим животним циљевима, по томе шта највише вреднују и чему теже.
Циљеви који су нам посебно важни представљају значајну вредност за нас, па их можемо и тако назвати – вредности. Оне могу бити везане за разне области живота. Неке вредности су везане за приватан живот, за начин провођења слободног времена... Постоје и вредности које се односе на врсту занимања којој тежимо.
И ти имаш своје циљеве! Вероватно су ти неки циљеви значајнији од других. Покушај да направиш хијерархију вредности – поређај своје животне циљеве по томе у којој мери су ти значајни.
Можеш да обратиш посебну пажњу на врсту занимања којој тежиш. Нека од ових питања можда ти могу бити од помоћи.
• Шта желиш да постигнеш на послу? Шта ти је важно осим, наравно, добре зараде?
 могућност напредовања (унапређење и сл.)
 остваривање својих потенцијала, могућности
 помагање људима
 сталне промене и узбуђења
 јасни, устаљени радни задаци
 нешто друго? Шта?
• Тежиш ли практичном раду, у коме помоћу алата или машина можеш да направиш нешто корисно?
• Да ли тежиш послу у коме треба систематично прикупљати информације да би се дошло до неког закључка, открило или објаснило нешто ново?
• Тежиш ли раду са подацима који захтева тачност, прецизност, сређеност?
• Да ли тежиш уметничком изражавању?
• Тежиш ли томе да радиш са људима, да им помажеш да реше своје проблеме, да их подучаваш или саветујеш?
• Тежиш ли пословима који укључују сопствену иницијативу, смисао за организацију и вођење других људи?
Размисли о занимањима које си издвојио или издвојила на основу својих интересовања. Да ли одговарају твојим главним животним циљевима, вредностима? Можда нека од њих одговарају, а друга не, или одговарају у мањој мери.
Неки пут знамо да нешто хоћемо, али не можемо тачно да дефинишемо шта. Спознати своје циљеве може бити корисно. Када спознамо шта стварно хоћемо, лакше корачамо ка циљу!
До сада си сагледао или сагледала много тога о себи. Неке закључке који су ти посебно важни можеш да запишеш и сачуваш за касније. На прагу си трећег корака на путу до правог избора!
Вредности у вези са избором занимања
Људи се разликују по томе којој врсти занимања теже. Неко ко тежи томе да:
• својим радом ствара нешто видљиво, опипљиво и корисно – определиће се можда за занимање из неког од следећих подручја рада: машинство, грађевинарство, пољопривреда, производња и прерада хране, обрада различитих материјала (дрвета, камена, стакла, пластичних маса, текстила, коже…)…
• помаже другима – одабраће можда посао социјалног радника, наставника или занимање у области медицине…
• има утицај на друге људе – изабраће можда посао везан за руковођење (на пример, посао менаџера) или трговину…
• ради са подацима на прецизан начин – одабраће можда посао из области економије, права или администрације.
• се бави креативним, уметничким радом – одлучиће се можда за посао дизајнера, играча, музичког извођача…
Најчешће вредности у вези са избором занимања су:
• бавити се практичним радом, стварати нешто опипљиво и корисно
• помагати другим људима, саветовати их, подучавати
• имати утицај на друге људе, убеђивати их, водити их
• радити са подацима (бројевима, текстуалним подацима...) на прецизан, систематичан начин
• бавити се интелектуалним радом
• бавити се креативним, уметничким радом
Постоје и друге вредности. Рецимо, обављати посао који је динамичан, који често укључује промене (на пример, туристички водичи). Могуће су и комбинације неких вредности. Неко, на пример, вреднује рад са подацима и помагање људима, па се бави правом – ради као адвокат.

Пожељне особине


Шта су то пожељне особине за рад у одређеном занимању? Може се рећи:
• да су за различита занимања пожељне различите особине или, другим речима, различита занимања «траже» различите особине од људи који их обављају.
• да су то особине које је добро имати ако се бавимо тим занимањем. Ако их имамо, велики су изгледи да ћемо успешно обављати тај посао, на своје задовољство и на задовољство других људи.
За особу која се бави наставничким послом, рецимо, важно је да има развијена интересовања за предмет који предаје и за различите облике наставног рада, да воли да подучава младе људе, да се јасно изражава, да може брзо и лако да разуме усмена излагања и текстове, да је у стању да уочи оно што је битно у градиву, да уме да преноси знање, да лако успоставља контакте, да је љубазна, стрпљива, смирена, одлучна...
За особу која се бави аутомеханичарским послом, на пример, важно је да има развијено интересовање за машине и начин њиховог рада, посебно за аутомобиле, да воли практичан рад – прављење нечег опипљивог и корисног, да вешто рукује алатима, да разуме принципе рада машина, да добро опажа и памти детаље, да је поуздана...
А сада нешто што ти је већим делом познато:
пожељне особине за рад у неком занимању су:
• склоности и интересовања у вези са тим занимањем
• тежња обављању послова у оквиру тог занимања, вредновање те врсте посла
• одговарајуће способности – способности које су потребне за овладавање знањима и за обављање послова
одговарајуће способности за нека занимања укључују и таленат
Детаљније о способностима
• одговарајуће особине личности
• одговарајуће телесне карактеристике и здравствено стање
Значи, за свако занимање постоји пожељан скуп особина. С друге стране, људи се умногоме разликују. Свако има свој скуп особина – своја интересовања, тежње, способности, особине личности, телесне и здравствене карактеристике...
Да ли то значи да свако може да пронађе занимање за себе? Управо тако! Постоји јако много занимања и свако од нас може да пронађе нешто за себе. Штавише, свако поседује одговарајуће особине за већи број занимања – барем за неколико њих.
Добро, а како сазнати о пожељним особинама за рад у разним занимањима? Постоје различити извори информација. Згодно је користити што више извора – тако умањујемо вероватноћу да се ослонимо на неки непотпун извор информација. Осим о пожељним особинама, можемо сазнати и многе друге податке о занимањима.
Извори информација о занимањима
Таленат или обдареност је веома важна особина за занимања из области:
• ликовних уметности
• музике
• балета
• глуме
• коришћења страних језика
• писања (журналистика, есејистика, књижевност...)
• спорта...
Ако се интересујеш за неко од занимања из тих области, а не знаш да ли поседујеш таленат, важно је да опробаш своје склоности (на пример, црташ, обликујеш, пишеш, користиш стране језике, певаш, играш, глумиш, бавиш се спортом) и питаш друге о томе.
Можеш да разговараш са наставницима предмета за које показујеш највише дара и интересовања. Можда можеш преко родитеља, пријатеља или познаника да упознаш некога ко се посебно разуме у област која те интересује. Испољи своје склоности пред том особом и поразговарај са њом. Размисли о њеној процени твог талента. Имај је у виду кад бираш школу или будуће занимање.
Таленат је сјајна основа за постизање високих резултата. Да би се развио, потребно је уложити труд, уз подршку одговарајућих педагога (музички, балетски педагози...).

- за будуће студенте -


Избор занимања и каријере – тачна и погрешна мишљења
Значајне животне теме обично покрећу разноврсна мишљења, уверења, ставове... Будући да је избор професије или каријере врло значајна тема, постоје различита мишљења о њој: нека од них су тачна, а друга су непотпуна или погрешна. За свако од тих погрешних или непотпуних мишљења постоји одговарајуће тачно мишљење, које може бити од користи у избору или бар «не може да шкоди». С друге стране, погрешна уверења могу да отежају избор занимања или наведу на погрешну одлуку.
Која су то погрешна и одговарајућа тачна мишљења?
На пример...
“Избор занимања је једном за увек – када донесем одлуку, више не могу да променим мишљење.”
• Избор занимања најчешће више није “избор за читав живот”. Због развоја технике, преласка на тржишну привреду и других промена у друштву, многи људи ће током каријере мењати послове, а неки и професију. Можемо и да променимо мишљење – неки студенти промене смер током студија, многи људи се током живота определе за каријеру коју нису планирали. Ипак, кад год доносимо одлуку, треба да се трудимо да то буде најбоља могућа одлука. Значи, “Избор занимања не мора бити једном за увек. Важно је да се трудим да одлука коју донесем буде најбоља могућа у овом тренутку .”
“Постоји само један прави избор занимања за мене.”
• Обично постоји више могућих избора који могу одговарати сопственим интересовањима, способностима, особинама личности... Боље је размишљати на следећи начин: “За свакога постоје нека подручја рада и занимања која више одговарају, и друга која мање одговарају или су неодговарајућа. Треба да откријем која ми занимања више “леже” од других, и да међу њима направим избор који ми највише одговара ”.
“Важно је само да се упишем на жељени факултет, остало ће ићи само од себе.”
• Избор факултета треба да одговара интересовањима, али и способностима, особинама личности… Упис факултета је тек почетак пута ка каријери, а на том путу је изузетно важна лична активност и залагање – у студирању, стицању додатних знања и вештина које могу олакшати запослење, тражењу посла, усавршавању. Значи, “Ништа неће ићи само од себе, али много тога може зависити од мене”.
“Важно је да изаберем студије за које је значајан школски предмет који ми добро иде.”
• То јесте битно, али није довољно. Између осталог, веома су важни интересовање и жеља за радом у одређеној области. Рецимо, ако вам добро иде биологија, да ли је потпуно свеједно хоћете ли уписати медицину, општу или молекуларну биологију, или можда нешто друго? Нпр., посао лекара, који ради са пацијентима, веома се разликује од посла молекуларног биолога, који ради у лабораторији. Значи, “Добри резултати из школских предмета који су значајни за студије јесу важни, али је веома битно и да ли заиста желим да радим у одређеној области”.
“Важно је да изаберем студије које ми леже – које ћу моћи са успехом да завршим”
• Ово схватање је слично као и претходно. Значајно је да избор студија одговара способностима, да садржај предмета одговара интересовањима, али није довољно. Изузетно је битно и да ли нам одговарају послови за које те студије оспособљавају. На пример, можда вас интересују одређене студије после којих се најчешће ради у просвети. “Да ли ме привлачи рад у просвети?”, ”Могу ли бити успешан просветни радник?”... то су само нека од питања која можете поставити себи. Значи, “ Важно је да изаберем студије за које показујем интересовања и способности, али је изузетно важно и да ли ми одговарају послови за које те студије припремају ”
“Само је једно важно – да изаберем занимање које је тражено и добро плаћено.”
• Ово уверење није погрешно, али је непотпуно – није “само једно важно”. Сјајно је ако постоји могућност да изаберете занимање које може обезбедити добру егзистенцију, али не би требало само то да вас руководи у избору. Да бисте имали успеха и задовољства у раду, важно је да имате одговарајућа интересовања и способности за рад у том занимању. Значи, “Најважније је да изаберем занимање које одговара мојим интересовањима и способностима, а поред тога, одлично је ако имам могућности да изаберем занимање које је тражено и добро плаћено. “
“Нико други није неодлучан осим мене.”
• Можда ваши пријатељи не при чају много о томе, али то ипак не значи да нису неодлучни. Избор занимања је важна одлука која тражи доста времена, размишљања, истраживања... Неодлучност сама по себи није ништа лоше, већ је прилика да се дође до нових информација које могу помоћи у доношењу одлуке. Значи, «Бити неодлучан само по себи није ништа лоше – неодлучност може бити прилика да се направи добар избор»
“Требало би да радим неки тест који ће ми рећи чиме да се бавим.”
• Ни један тест не може рећи које занимање треба изабрати. Уосталом, нико није створен само за једно занимање. На основу резултата тестова и разговора са вама стручњаци за избор занимања могу да процене у којим занимањима имате више изгледа на успех. Одлука о избору је ваша. Дакле, “Тестови могу да укажу на то која занимања ми више одговарају, а одлуку треба да донесем самостално”
“Други знају шта је за мене најбоље.”
• И поред тога што вас неки људи заиста добро познају, они ипак немају потпун увид у ваше потребе и склоности. Савете можете саслушати – и схватити их као информације значајне за доношење ваљане одлуке. Одлуку ћете свакако донети на основу већег броја разнородних информација. Значи, “Други ме можда добро познају, али њихово мишљење неће бити једина информација која ће ме определити за одређен професионални пут”.
“Већ сада ми скоро ништа не полази за руком. Ако је ве ћ сада тако, то значи да ни касније нећу имати успеха.”
• Ако сте сада имали неке тешкоће, то не значи да нећете имати успеха касније. Често су препреке скривене мог ућности … Значи, “Ако ствари тренутно не иду по плану, нећу очајавати, трудићу се колико могу. Можда су препреке на које сада наилазим скривене могућности. Ако ништа друго, из потешкоћа и препрека могу нешто научити, што ће ми помоћи у савлађивању даљих препрека”.
Можда имате на уму још нека мишљења – можете ли да процените да ли су тачна или погрешна? Ако сте у недоумици, поразговарајте са психологом или педагогоом у школи или психологом стручњаком за професионалну оријентацију у најближој служби за запошљавање. Можете да постављате питања психолозима који се баве професионалном оријентацијом на адресу: по.инфо@рзтр.цо.yу

Скинуто са сајта Националне службе за запошљавање:

хттп://www.rztr.co.yu/ProfOrijentacija/kakoIzabrati/student_1.htm

Ефикасно учење


Ако :
• твоје мисли лутају док учиш
• имаш потешкоћа са концентрацијом
• лако одустајеш када ти учење не иде
• осецаш мрзовољу када треба да почнеш са радом
• бринеш да ли ћеш успети да научиш
• труд који улажеш не даје жељене резултате
• учиш напамет јер бринеш да нецеш довољно добро научити
На овим страницама можеш да пронађеш смернице за ефикасно учење:
Радне навике
План учења
Како треба учити
Шта ако ме градиво не интересује?
Уколико се определиш за одређене сугестије, важно је да их се доследно придржаваш. Као и у спорту, потребно је извесно време да први резултати постану уочљиви. Имај стрпљења и навијај за себе.
Радне навике
Зашто је корисно развити радне навике? То је начин да имаш:

• више квалитетног слободног времена
Ако ти «развлачење» пред почетак учења не прија, ако сматраш да се тако изгуби много времена, размисли о стицању радних навика. Развијањем радних навика улажеш и у своје слободно време – добре радне навике омогућавају ефикасније учење и више времена за друге активности.

• бољи успех у школи
Без добрих радних навика није једноставно «покренути се» и учити редовно. Можда ти је тешко да почнеш да учиш, па одлажеш учење док можеш... Или ти не полази за руком да редовно учиш. Могуће је да не постижеш колико желиш – развијене радне навике су предуслов за успех у школи.
Није лоше подсетити се...

... да је за стицање радних навика важно:
• правити распоред дневних активности – планирати време за учење, одмор и разоноду
• учити сваког дана у планираном термину
…да за стицање радних навика није корисно:
• избегавати планиране активности или одустајати
Обично учим «кампањски» и за сада се сналазим. Ипак, знам да је важно да променим радне навике, али како да себе на то «натерам»?

Увек мораш имати на уму оно што је теби важније. Јасно постављен циљ помаже ти да не одустанеш ради тренутних жеља и потреба. Спортисти, на пример, пожеле да се одмарају или забаве у време предвиђено за тренинг. Ипак, жеља да напредују у спорту важнија им је од неких других личних циљева и то им даје снагу да истрају.
Укратко, ако желиш добре радне навике, имај у виду:
• циљ – намеру да стекнеш радне навике и постигнеш успех у учењу
• распоред својих дневних активности
• план учења
План учења
План учења укључује:

Где ћу учити?
У ком временском интервалу ћу учити?
Шта ћу учити?
Којим редоследом ћу учити?
Где ћу учити?
• За столом

Учење у фотељи или на кревету може бити веома угодно, али није ефикасно јер води у поспаност. Будност је неопходна за добру концентрацију. Учењем за столом одржаваш будност.

• У радној атмосфери – припреми само предмете неопходне за учење

Замисли младу особу окружену занимљивим часописима, игрицама, поред телефона који често звони... Може ли у таквим условима концентрисано да учи једну од тежих лекција?
Важно је да:
• имаш стални радни простор или кутак – добро осветљен, проветрен...
Стални радни простор је важан за стицање радних навика. Може деловати чудно, али ако увек учиш на истом месту, временом ћеш размишљати о градиву чим седнеш.
• обезбедиш што “мирније” услове за учење
Неко воли да учи уз музику, неко не. У сваком случају, битно је да музика није гласна. И да те не прекидају телефонски позиви...
У ком временском интервалу ћу учити?
Важно је да се осећаш одморно и спремно за учење – пронађи свој ритам учења и редовно га се придржавај

Истраживања показују да је код већине учење најефикасније: пре подне од 8:00-11:00 и по подне од 16:00-19:00 часова.

Да ли је и код тебе тако? Можеш направити пробу – згодно је да откријеш у ком интервалу учиш најквалитетније и са најмање замора.

Корисно је да планираш колико ћеш градива за одређено време да савладаш

• Кад год испуниш план, награди себе нечим што волиш да радиш. Испуњен план, сам по себи, позитивно утиче на мотивацију, а награда може врло повољно да се одрази на елан за учење.

• Ако је твоја «кондиција за учење» релативно слаба, почни са умереним плановима које можеш да испуниш – и на тај начин развијеш мотивацију. Касније можеш да повећаваш количину градива коју желиш да научиш за одређено време.
Шта ћу учити?
Важно је:
• учити ново градиво истог дана,
Знаци, учити предмете који су тог дана били у распореду часова (ако је било новог градива) и израдити домаће задатке задате тог дана.
• а затим – понављати предмете који су наредног дана у распореду часова
Ново градиво треба учити одмах након што је испредавано јер:
• заборављање је најбрже на почетку
Нешто што ти је на часу било јасно можеш истог дана да проучиш и поновиш својим речима. У противном, велики део тог градива биће заборављен кроз неколико дана, па ће бити потребно више времена и труда за учење. А то је згодно избећи.
• битан услов успешног учења је да учење буде распоређено у времену

Ако је учење «кампањско» већа је вероватноћа збуњивања, мешања градива, научено краће траје...
Дакле, ако ново градиво учиш истог дана,
• спречаваш брзо заборављање већ наученог на часу,
• распоређујеш учење у времену (исто градиво ћеш поновити када буде у распореду часова за наредни дан).
Којим редоследом ћу учити?
Корисно је да:
• прво учиш градиво које ти је теже
Добро је да учиш теже градиво док се још осећаш одморно и свеже. Градиво које ти је лакше можеш да савладаш и касније.
• сродне наставне предмете не учиш један за другим – могло би доћи до «бркања»


• правиш паузе измеду учења различитих градива.
Пауза помаже да се научено градиво утврди – ако се не направи пауза пре учења новог градива, већа је вероватноћа да се градиво заборави или «побрка» са раније наученим.
Није корисно:
• правити паузе током првог сата учења
Загревање је важно, како у спорту, тако и за ефикасно учење. Ако прерано направиш паузу, ефекат загревања нестаје и враћаш се на стартну позицију.
• правити превише дугачке паузе
Како треба учити
Почетни преглед градива
Циљ почетног прегледа је да се добије општа представа о ономе што се учи – идеја о главним темама, појмовима... У овој фази градиво се не чита у целини.

За почетни преглед је важно:


• најпре прочитати садржај поглавља – даје информацију о темама које се обрађују
• прочитати предговор
• «прелетети» градиво поглавља – прочитати наслове, поднаслове и понеку реченицу (на пример, истакнуте делове текста)
• обратити пажњу на табеле, графиконе, слике... – то су обично значајне информације
• пажљиво прочитати резиме (сажетак поглавља)
Зашто је потребно прегледати читаво поглавље ако се учи лекција?
• Ако знања добро организујеш, моћи ћеш лакше да их «пронађеш», када ти буду потребна
Сродне предмете (на пример, књиге, одећу, кухињски прибор...) држимо на једном месту. Замисли да сродне ствари не држимо заједно – како бисмо их пронашли? Градећи општу представу о темама једног поглавља, правиш «полицу» из које ћеш касније «извлачити» знања која су ти потребна. Прегледом поглавља лекција добија своје логично место у целини.
• Делови добијају пун смисао, право значење, тек у оквиру целине.
Знања која су повезана су најјаснија – може се рећи да једно знање «објашњава» друго, доприноси смислу другог знања. Смисао сваке лекције постаје јаснији у склопу поглавља коме припада – у контексту других лекција сродног садржаја.
• Током прегледа могу ти се наметнути питања. Ако градиво читаш тражећи одговор на неко питање, то је добро за концентрацију, уочавање битних делова, па чак и за каснију припрему за одговарање.
Обично се питања спонтано јављају када нас нешто заинтересује. Ако ти се не наметне много питања, нека те то не брине. Прегледом градива сигурно ћеш стећи барем грубу слику о ономе што ћеш учити – а то је циљ прегледа.
Постављање питања у вези са лекцијом
Још увек не читамо лекцију у целини. Наслов и поднаслове лекције претварамо у питања, на која ћемо одговорити током каснијег проучавања лекције. На овај начин и пре читања лекције усмеравамо пажњу на оно што је битно.
Можемо да поставимо и питање: «Који проблем ова лекција покушава да реши?» или «Које су главне идеје које писац покушава да нам пренесе овом лекцијом?». Питања која можемо да формулишемо у вези са конкретним поднасловима, или са насловом лекције, су веома бројна.
Проучавање лекције у целини
Пажљиво читамо лекцију у целини. Док читамо, размишљамо и трудимо се да:
• одговоримо на питања која смо поставили у претходној фази
• повежемо то што читамо са оним што вец знамо.
Када лекцију проучаваш имајући у виду постављена питања, усредсређујеш се на оно што је битно.

Повезујући лекцију са оним што већ знаш, повезујеш ново градиво са својим активним знањем – оним знањем које ти је увек на располагању.

Подвлачење није обавезно. Ако се одлучиш да подвлачиш текст важно је да знаш:
• Подвлачењем истичемо битне идеје– како бисмо себи после олакшали обнављање.
• Подвлачимо тек када схватимо смисао целе лекције и важније појмове – тада можемо да проценимо који су делови битни, а који нису.
• Подвлачимо кључне речи или делове реченица.
• Није корисно подвлачити више од 10-15% текста. Ако подвучемо већи део текста, то није од помоћи у обнављању градива – ако је скоро све подвучено, ништа није посебно истакнуто.
Када завршиш са проучавањем лекције, можеш да напишеш скицу или резиме, а ако желиш, и једно и друго.
Скица – тезе којима истичемо структуру лекције, као и најважније идеје и чињенице.

Резиме је укратко препричана лекција.
Писање скице или резимеа није обавезно, али ти може помоћи да:
• издвојиш суштину лекције од детаља и мање битних делова
• градиво касније успешно поновиш.
Препричавање лекције
У овој фази покушавамо да се присетимо главних идеја и да их препричамо. Ако смо подвлачили, можемо да планирамо излагање на основу истакнутих делова текста. Важно је да препричавамо својим речима .
После препричавања можеш да провериш да ли су главне идеје тачно и у потпуности препричане. Препричавање може да ти помогне да:
• откријеш «празнине» у свом знању
• боље организујеш чињенице у својој глави
Важно је да не почињеш са преслишавањем пре него што схватиш главне појмове и идеје – да се препричавање не би претворило у нагађање. После препричавања можеш поново читати и проучавати лекцију, ако је потребно.
Провера и обнављање лекције и поглавља
Када завршиш са проучавањем градива, прегледај своје белешке (скицу, резиме...) и онда се преслишај – без гледања бележака провери своје познавање главних идеја. Покушај да схватиш како су разне чињенице међусобно повезане.
То важи како за проверу лекције, тако и за проверу поглавља.
Да ли ти се некада догодило да мислиш да добро знаш лекцију, а да током одговарања на часу не успеш да се сетиш основних идеја или повежеш цињенице? То значи да је градиво научено само до степена препознавања, али се не може изложити, одговорити на подпитања наставника, применити у контролним задацима... Зато је важно да, без гледања у белешке или књигу, провериш да ли у потпуности владаш кључним идејама и њиховим везама.
Када дође на ред провера целог поглавља, можда ћеш имати потребу да прелисташ књигу и провериш кључне чињенице и идеје. Корисно је да поново погледаш садржај поглавља и повежеш важне чињенице са насловима.

Важно је:


• поновити проверу – на пример после два дана, осам дана, након месец дана... То је обнављање градива. Пошто је заборављање најбрже на почетку, обнављање се најпре врши у краћим, а после у дужим временским размацима.

• почети са провером и обнављањем градива на време. Прави тренутак за прву проверу је одмах пошто се одређено градиво научи – није корисно сачекати дан пред контролни задатак или најављено одговарање.
Укратко, учење са разумевањем подразумева:
• почетни преглед градива
• постављање питања на основу наслова и поднаслова лекције
• проучавање лекције у целини
• препричавање својим речима
• проверу и обнављање, како научене лекције, тако касније и поглавља у целини
Шта ако ме градиво не интересује?
Обично нам се не допада све што се учи у школи. Некада морамо да учимо и оно што нам није занимљиво. Да ли можемо себи да олакшамо учење мање занимљивих лекција? Одговор је ДА.
Мотиви који нас подстичу на стицање знања су различити. Интересовање је једно од најснажнијих покретача учења. Што је већа заинтересованост за неку област, то је учење брже, успешније, а знање дуготрајније.
Можда те тренутно не занима неки школски предмет или градиво. Уколико допустиш могућност да се временом може развити интересовање за ту област, олакшаћеш себи учење. Закључак да те нешто нимало не занима није од помоћи – ствара отпор и отежава учење.
Интересовања се могу мењати и проширивати. Често нам се нешто допадне тек кад више сазнамо о томе – рецимо, прочитамо неку књигу до краја, погледамо филм о коме је први утисак био неповољан... Интересовање често може да нам пробуди и сам наставник својим стилом рада и својом личношцу. Нека интересовања се развијају тек са одређеним степеном зрелости. Уосталом, нека знања нам можда никада неће бити посебно занимљива, али нам могу бити од користи у будућности.
Дакле, ако ти сада није занимљиво неко градиво које учиш у школи, посматрај то као:
• нешто што те може касније заинтересовати
• нешто што ти може бити корисно.
И на крају, похвали себе јер напредујеш у учењу и на добром си путу да постанеш АС У ОВОЈ ДИСЦИПЛИНИ...