Гимназија „Светозар Марковић“

Ученички парламент

Да ли си „за” или си „против”?

Ученички парламент Гимназије „Светозар Марковић” и ове године наставио је с радом. У априлу текуће године изабрана је нова „влада” ученичког парламента сачињена од осморо ученика, садашњих матураната, а то су председник – Јована Костић, потпредседник – Александар Атанацковић, чланови савета – Јована Плавша, Душан Ковачевић, Дејан Лисица и Невена Марков, записничар и секретар – Надежда Ђурагин и благајник – Данка Ћупина.

Свако одељење има своја два представника у парламенту који морају бити изгласани тајним гласањем, уз надзор одељенског старешине. Како наша Гимназија има 36 одељења, број посланика у парламенту износи 72. На овај начин постиже се ефикасно циркулисање информација и остварује се општа слобода изражавања мишљења ученика, као и слобода удруживања и организовања.

Како бисмо ушли у причу о парламенту једне школе, за почетак бисмо требали да разјаснимо који су послови и обавезе сваког члана парламента.

Благајник се бави прикупљањем новца за акције, као и организовањем и располагањем средствима потребним за реализацију пројеката. Записничар и секретар организује седнице, обавештава ученике и води рачуна о томе да су сва обавештења послата у сва одељења на време. Након сваке седнице саставља записник по тачкама дневног реда и уноси га у књигу записника.

Савет је веома битно тело које се састаје, разматра предлоге акција и пројеката, актуелности и евентуалне проблеме, а затим те предлоге износи на гласање посланицима. Иако игра веома битну улогу, он не може да донесе коначну одлуку без одобрења већег дела послаништва. Председник парламента, у сарадњи са директором школе, саветом и посланицима саставља дневни ред и излаже га на седници. Све предлоге, критике и похвале прихвата и конструктивно их примењује у циљу побољшања атмосфере у школи. Потпредседник парламента води седнице парламента и решава исте послове као и председник у случају председниковог одсуства или у сарадњи с њим.

Послови посланика су редован долазак на седнице, активно учешће на њима, залагање за идеје и ставове свог одељења и преношење информација ученицима које представљају.

С обзиром на то да је ученички парламент једна релативно нова институција, велики проблем у већини средњих школа је информисаност. Многи ученици не знају која су њихова права и на који начин та права могу бити остварена. Када је реч о парламенту, поставља се питање шта је парламент, зашто постоји и зашто бих се баш ја укључио/ла у његов рад.

За сваку школу веома је значајно постојање ученичког парламента. То је место где се уважавају аргументовани ставови ученика, омогућава развој демократске културе и спроводи боља комуникација, као и доношење заједничких одлука прихватљивих и за школу и за ученике. Исто тако, ученички парламент омогућава како лични развој појединца, тако и развој квалитетнијег односа ученика и наставника. За професоре, ученички парламент има исто тако велики значај као и за ученике. Кроз ученички парламент, професори се упознају са потребама и жељама ученика, остварују бољу комуникацију, смањују поделе обавеза и одговорности, а боље окружење у школи може свима само да користи. За локалну заједницу, ученички парламенти представљају извор информација о животу у школама и о потребама ученика; омогућују успешну двосмерну сарадњу ради реализације заједничких циљева.

На велику жалост, прави разлог постојања ученичког парламента још увек није допрео до свести ученика. Велики број чланова парламента на седнице гледа као на одлично место за одлазак са наставе и баш тај број не учествује у његовом раду. Врло лако се може видети ко је у парламенту да би спроводио акције и реализовао идеје. То су ученици којима је стало да школски живот буде још занимљивији и бољи. Уколико си један од тих ученика, избори се за своје чланство у парламенту! Изложи на часу одељенског старешине зашто би да постанеш члан и зашто мислиш да представник твог одељења није довољно добар да представља ваше идеје, проблеме и ставове. Ученички парламент је институција отвореног типа, што значи да се свако унутар свог одељења може кандидовати за чланство у ученичком парламенту. Људи са јасним жељама и визијама су увек добродошли. Кроз ученички парламент се лакше чује глас група и подгрупа у школи, јача се самопоуздање и одговорност ученика који учествују у процесу доношења одлука, школске одлуке се лакше реализују, праведније се уређује живот у школи, јача се однос између ученика и професора, лакше се информишу ученици, износе идеје за покретање пројеката у сарадњи са школским органима, покрећу се питања битна за ученике на нивоу локалне заједнице, стиче се искуство тимског рада... Правог парламентарца краси способност тимског рада, особина и спремност на лидерство, коришћење аргумената у циљу успешног дебатовања, спремност на саслушање и активно учешће, прихватање туђих ставова, прихватање различитости, могућност преговарања и посредовања. Уколико се и даље питаш зашто би се баш ти укључио/ла, одговор је веома јасан: ученици су у стању да препознају проблеме и потребе ученика везане за живот у школи и да најсубјективније приступе њиховом решавању и реализацији.

Јована Костић, председник ученичког парламента Гимназије «Светозар Марковић»